‚‚ИСТРАЖИВАЊЕ 1000 ПРЕДУЗЕЋА ЗА 2023. ГОДИНУ“.
Министарство привреде Републике Србије и Републички секретаријат за јавне политике заједно са Светском банком И Делегацијом Европске уније, представили су данас у Привредној комори Србије 11. по реду ‚‚ИСТРАЖИВАЊЕ 1000 ПРЕДУЗЕЋА ЗА 2023. ГОДИНУ“.
Истраживање, које су у периоду октобар-новембар 2023. на узорку од 1047 предузећа и предузетника реализовали адвокатска кућа СОГ и агенција ИПСОС, саставни је део пројекта Светске банке и Делегације Европске уније у Србији „ЕУ за боље пословно окружење – ЕУ4БЕ“, чији је циљ побољшање конкурентности српске привреде и приватног сектора.
„Резултати анкете јасно указују на позитивне промене у пословању, које се превасходно односе на подстицање привредног раста. Концепт који имамо је добар и наставићемо са подршком малих и средњих предузећа и предузетништва, као и са дигитализацијом, што омогућава унапређење пословних процеса и обезбеђује додатне приходе за привредна субјекте“, рекао је министар привреде Слободан Цветковић.
Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије је на представљању ‚‚Истраживање 1000 предузећа за 2023. годину“ истакао да је веома важно шта привреда из године у годину жели да каже кроз ову Анкету која је фокусирана на мала и средња предузећа. „Можемо говорити о веома позитивним стварима које су се десиле у протеклих годину дана, као што је раст броја новонасталих компанија и предузетника. Посебно охрабрују све бољи финансијски резултати пословања привреде. Међутим, из године у годину се понављају неке ствари које могу да буду боље. Привредницима недостаје доступност финансија, а већина микро и малих предузећа највише се финансира из сопствених средстава, дакле, имају још увек проблем да дођу до финансијских производа, поготово у последњих годину дана када новац никада није био скупљи у задњих15 до 20 година“, рекао је Чадеж.
Резултати истраживања откривају изазове са којима се суочавају микро, мала и средња предузећа и предузетници (ММСП), укључујући регулаторна оптерећења, ограничен приступ тржишту и финансијама и друга ограничења у пословању.
``Светска банка настоји да помогне Србији да оствари више стопе раста како би прерасла у економију високог дохотка и брже се приближила ЕУ,’’ рекао је Никола Понтара, директор Канцеларије Светске банке у Србији. ``Један од кључних аспеката подстицања раста је и снажније пословно окружење, које омогућава микро, малим и средњим предузећима да инвестирају, иновирају и шире своје активности.’’
ММСП су најбројнији привредни субјекти у Србији и имају виталну улогу у економском развоју земље, уз значајан допринос запошљавању, иновацијама и привредном расту.
Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији рекла је: „Анкета 1000 редузећа је користан приказ процене малих и средњих предузећа о пословном окружењу у Србији. Овогодишњи налази указују на веома позитивне помаке, али и на области у којима су реформе и даље потребне. ЕУ ће наставити да подржава ефикасне механизме консултација између српског јавног и приватног сектора како би се идентификовале кључне реформе пословног окружења.’’
Неки резултати истраживања такође указују на потребу даљег развоја регулаторног оквира и елиминисање препрека за развој електронске трговине.
‚‚Влада Републике Србије пажљиво анализира резултате овог и сличних истраживања у настојању да понуди регулаторна решења, која ће дати снажан замах развоју овог тржишног сегмента, уз пуну правну заштиту пружалаца услуга и потрошача“, рекао је Томислав Момировић, министар трговине у Влади Републике Србије.
Министар привреде Слободан Цветковић, истакао је да битан параметар, када посматрамо наше пословно окружење, да је Србија саставни део региона и Европе, констатујући да смо практично, и условно речено, саставни део Европске уније, као и да усклађујемо своју регулативу са принципима ЕУ кључних за одржив економски раст.
НАПОМЕНА: Узорак и упитник за Истраживање 1000 предузећа у Србији за 2023. годину упоредиви су са претходним истраживањима БЕП – Business Enablung USAID 2018-2022., годишњим пословним истраживањем у периоду од 2011. до 2017. године. Узорак је дефинисан користећи податке Агенцији за привредне регистре Србије (2022.) како би рефлектовао структуру ММСП сектора према привредним делатностима, региону, величини и правној форми привредних субјеката, а укључио је микро, мала и средња предузећа и предузетнике (који предају завршни рачун) са најмање троје запослених.
