„У измене и допуне Закона о стечају улазимо како бисмо овај поступак учинили ефикаснијим, како бисмо омогућили да се имовина стечајних дужника, пре свега државних, лакше прода заинтересованим купцима и како бисмо је што пре ставили у функцију. Такође додатно штитимо права обезбеђених поверилаца, да им омогућимо да утичу на одлуке које се тичу наплате њихових потраживања, па и на смену стечајног управника ако се“ рекао је Драган Угрчић, помоћник министра привреде, на трећој јавној распраави о Нацрту закона о Изменама и допунама закона о стечају која је одржана данас у Чачку.

Он је објаснио да, иако је наш правни оквир за спровођење стечаја оцењен као веома добар, у практичној примени досадашњих законских решења уочени су и идентификовани проблеми и који су указали на потребу да се побољша положај поверилаца, уз очување интереса предузећа у стечају. „Нова решења ће помоћи  да у пракси стечај буде начин да предузеће превазиђе потешкоће, намири повериоце и стане на ноге, а у случајевима када то није могуће, намири повериоце и преосталу имовину прода неком ко ће је ставити у функцију““, рекао је Угрчић и нагласио да је највећи значај ових измена и унапређење одредби да се прекине зачарани круг дуговања између предузећа, а и радници у овим предузећима ће брже наплаћивати своја потраживања, јер значајан број њих има статус заложних поверилаца.

Угрчић је подсетио да je стечај поступак према предузећу који није у могућности да намири своје обавезе и који се може спровести као реорганизација, у циљу оздрављења тог предузећа, или као банкротство, када оздрављење није могуће. Његов основни циљ је да се заштите права повериоца (радника, предузећа и државе), и то кроз банкротство  – повериоци се намирују продајом имовине стечајног дужника (коју купац стваља у исту или неку другу функцију) или кроз реорганизацију, на начин и под условима предвиђеним планом реорганизације – договор дужника и повериоца о динамици и начину исплате дуговања.

Он је истакао да је наш постојећи правни оквир за стечаја и унапред припремљеног плана реорганизације усклађен са најбољом праксом у развијеним економијама, где стечај не значи нужно крај за предузеће, већ је првенствено начин да предузеће превазиђе потешкоће и измири дуговања, али да су ове измене нужне како би овај поступак био још ефикаснији и краћи.