Министар привреде Жељко Сертић поручио је данас на Копаоник бизнис форуму да је Влада покренула Годину предузетништва као стрaтешки реформски процес, који представља будућност за Србију.

„Нема више планске управљачке привреде, где ће држава издвајати огромне паре за пропалу привреду, већ се мора створити амбијент за привлачење инвестиција циљаним делатностим“, казао је Сертић, додајући да је од 2006. годишње отварано око 2.000 до 3.000 нових радних места, а прошле године је било чак 26 пројеката која су отворила више од 20.000 радних места.

Сертић је рекао да је важно да се подрже мала и средња предузећа, да се види како да се омогући њихово боље пословање.

„Најмањи проблем је предузећу које ради да обезбедити кредит. Питање је како покренути људе да добију снагу и самосталност, жељу да уђу у предузетничке воде, да буду креативни и уједно одговорни“, оценио је он.

Министар Сертић је додао да држава мора да има снажнију контролу над јавним предузећима него што је то до сада био случај, истичући да има око 700 предузећа у Србији које би требало „утерати у ред“.

Сертић је рекао да смо још далеко од доброг корпоративног управљања. „Имамо 691 предузеће на локалу, не знам да ли има и једно нормално које функционише по корпоративном систему. Око 700 предузећа морамо да утерамо у ред“, поручио је Сертић.

/home/merr/public html/wp content/uploads/2016/03/Tan2016 3 9 12243347 0 Copy
Министар Сертић на Копаоник бизнис форуму

Према његовим речима, неопходно је имати систем како то урадити. Један начин је закон, а сада је у току формирање и тимова који ће спроводити контролу, уз много строжију казнену политику и већу одговорност директора.

Министар привреде је истакао да је приватизација пред крајем, али и да има још предузећа која морају да се нађу одржива решења и објаснио да је Србија 2014. године била у стању које је изискивало да се каже „доста“.

„Имамо жалосну причу 550 предузећа која су давних година изгубила своје тржиште. Она нису 2015., већ нека осамдесетих, нека деведесетих година изгубила тржишта, а нека су могла да преживе можда и после 2000. године, али није постојала спремност“, објаснио је он и навео да је од 2008. до 2013. више од 500 милиона евра директних пара са позиције Министарства привреде дато је предузећима у реструктуирању без иједног резултата.

Министар је нагласио да рок за заштиту предузећа од принудне наплате неће бити продужаван, без обзира колико ситуација буде проблематична, уз напомену да се за Ресавицу и РТБ Бор праве посебни пакети одрживог рада у будућности. Та предузећа, како је казао, неће остати у оваквом облику у коме данас раде.

„Свим капацитетима које држава има, што се тиче РТБ Бора и Ресавице ћемо учинити да та предузећа буду функционала и да раде“, навео је министар.

Та предузећа, као и друга која су сада под заштитом државе, више неће моћи да рачунају на финансијску помоћ државе, рекао је Сертић. Он је казао да ће се водити рачуна и о социјалној компоненти и подсетио да се ради о предузећима која су била носиоци развоја региона у нашој држави и ради да се о неколико десетина хиљада запослених.

Кроз социјалне програме и програме попут повезивање радног стажа можемо да помогнемо људима уколико нису испоштоване све обавезе према њима, рекао је Сертић.

„У РТБ-у Бор треба да смањимо за 1.000 људи, али то не значи да ће тај број бити исти за три или четири године, улазимо у доба динамичних промена и морамо паралелно водити развојне политике које ће апсорбовати вишак радника“, навео је Сертић.

Сертић је рекао да су радницима даване лажне наде да ће нешто да се мења, а реч стечај је била и остала баук у овој земљи.

„Имали смо пре пар дана дневне вишесатне разговоре са представницима синдиката ФАП-а којима, када споменете могућност стечај, као начин да се помогне уништеној привреди у Прибоју, они то не желе да чују, јер се плаше“, подвукао је он.

/home/merr/public html/wp content/uploads/2016/03/Tan2016 3 9 95225662 5 Copy
Копаоник бизнис форум

Од 17 предузећа, за седам су већ до Нове године дефинисани оквири, а за осталих 10 предузећа неће бити продужавања рока, без обзира колико је ситуација озбљна и проблематична, подвукао је министар привреде.

Према његовим речима, 90 одсто проблематичних компанија је отишло или је у процесу стечаја, а мањи број компанија је добило могућност да направи УППР, а један део предузећа може да функционише и остаје на тржишту јер је направио договоре са повериоцима.

Кључна ствар је да предузећа која наставе да раде морају да послују одрживо, плаћају обавезе према радницима и свим другима. Предузећа, како је казао, морају пословати у складу са свим принципима тржишта.

Министар привреде је указао да се Србија, док још решава ствари из 90-их година прошлог века, суочава и се са новом технолошком револуцијом.

Он је рекао да је, када је реч о Телекому, питање да ли ће за три до пет година то предузеће моћи да прежити укрупњавање тржишта и да је зато потребан озбиљан партнер.

Говорећи о Железари, министар је рекао да ће у врло кратком року бити познато колико се предузећа јавило на јавни позив за избор стратешког партнера, истичући да је захтев ЕУ био једино да тај процес буде транспарентан.

„Немамо проблем са ЕУ у смислу добијања дозволе од њих. Захтев ЕУ је да тај процес буде транспарентан и да јавни позив који је објављен треба да садржи све елементе као да се спроводи у било којој другој земљи света и у складу са најбољим принципима. Јави позив је тако и састављен“, рекао је Сертић.

Према његовим речима, кинеска компанија ХБИС је најзаинтерсованија и највише времена представници владе провели су са њима у разговорима, а било је још неких заинтерсованих, мањих компанија.

Министар Сертић је поновио да је за спровођење важних мера потребна воља грађана, јер спремност естаблишмента не недостаје.

„Важно је да знамо колико смо заиста спремни на реформе. Јесмо ли достигли зрелост као друштво?“, подвукао је он.

Министар је уверен да многе ствари не могу бити решене законима, актима и уредбама, ако постоји отпор у друштву. Он каже да се држава суочава са природном себичношћу сваког човека да задржи статус кво.

Сертић је указао да се на свим форумима чује шта треба да се уради, а да су недостајале кључне ствари, а то је воља друштва да се нешто мења и неког „ко ће да опали из пиштоља да се крене у реформе“.

„А то је ова влада урадила“, закључује министар Сертић.