Министар привреде Горан Кнежевић у емисији “Прави угао” на Радио-телевизији Војводине данас је говорио о трансформацији јавних предузећа, завршетку приватизације и наставку пружања подршке малим и средњим предузећима.

Упитан да ли су илустрација за корупцију и тренутна дешавања у ЕПС-у, у сектору снабдевања, јер постоје наводи да су менаџери продавали информације конкуренцији, Кнежевић је оценио да је добро то што су овај случај испитали и покренули људи из унутрашње контроле тог предузећа. Додао је и да трансформација јавних предузећа, на којој се ради, јесте велики проблем, али да се током последње године у тим предузећима не бележе губици већ добит. Такође, како је додао, Министарство привреде прати њихов рад.

На питање због чега се ипак одлаже решавање питања државних предузећа, што су замерке и Фискалног савета, и ММФ- а и Светске банке, Кнежевић је рекао да са економског становишта то може лако да се пресече, али да влада мора да води рачуна и о другим аспектима. „Морамо да размишљамо шта се дешава ако се угаси РТБ Бор и Ресавица, јер то су онда социјални и политички проблеми. Наш план је да приватизацију завршимо у овом мандату. То је иначе процес који траје већ 20 године, а приватизација је увек болна, па и неправедна. Ипак полако излазимо из тога, јер пре две године је било преко 600 предузећа за приватизацију, а сада их је 174, од којих је свега 11 спорно“, навео је он.

Министар је такође рекао да Унапред припремљени план реорганизације  (УППР), који су урадила нека предузећа, заправо представља покушај да се за нека предузећа ипак покуша наћи решење.“За предузећа која не функционишу, из разних разлога, излаз је да се иде у стечај. А ово је међукорак који подразумева договор свих поверилаца да жртвују део потраживања на годину или две, како би фирма наставила да ради без терета, како би онда та дуговања намирила из новог профита. Он је напоменуо и да су фирме које спроводе УППР свесне да се морају придржавати усвојеног плана јер им у противном следи ликвидација.

Кнежевић је, коментаришући ситуацију у Галеници, казао да још увек трају разговори са британско-руским конзорцијумом око улагања у ту компанију и да постоје изгледи да се они успешно окончају. То ће, како каже, подразумевати отпуштање још око 300 људи, како би фирма стала на ноге. „Неки кажу да је у Галеници извршен ‘економски геноцид’, јер је комплетна производња неком поклоњена. Али, неко ће за то одговарати , а судски процеси трају“, рекао је он.

Говорећи о могућностима за постизање договора за бесцарински извоз „фијата“ на евроазијско тржиште, министар је изразио уверење да постоји политичка воља да се то реализује кад је реч о Казахстану, наводећи да ће то бити тема и разговора са представницима Евроазијске уније 15. децембра. Он је казао да не верује да крагујевачки Фијат у противном чека катанац у брави, наводећи да очекује да ће и после 2018. бити настављена производњу неког другог модела у Крагујевцу.

Кнежевић је одбацио примедбе малих привредника да држава фаворизује стране инвеститоре, наводећи да без великих инвеститора нема ни мале привреде. Он је казао да је држава урадила пуно за домаће предузетнике, те да се о смањењу пореза и доприноса може разговарати тек кад се подигне производња и запосленост.