Циљ предложених измена и допуна закона о стечају је да се тај поступак учини бржим и транспарентнијим, да дође до прекида “зачараног” круга дуговања између предузећа и њиховог ликвиднијег пословања и да се омогући бољи положај и заштита поверилаца, речено је данас на јавној расправи о предложеним изменама. Министар привреде Горан Кнежевић је позвао све присутне да се активно укључе у јавну расправу, дају сугестије и предлоге, јер важан је контакт са привредом – онима на које се закон односи, као са онима који тај закон примењују.

Директорка Агенције за лиценцирање стечајних управника Данијела Вазура рекла је да се очекује да ће резултати примене измена закона показати да су предлози довели до убрзавања стечајног поступка и бољег намирења стечајних поверилаца-радника, других предузећа, државе.

Консултант Светске банке и члан радне групе Лука Андрић рекао је да је стечајни оквир у Србији релативно добар, а да је у већини случајева примена изазов.

„Циљеви које желимо постићи су да се побољша положај поверилаца,да поступак буде ефикаснији сам по себи, да се стечај брже решава и да се спроведе стратегија решавања проблематичних кредита“, рекао је Андрић.

Он је указао да се након измена 2014. године повећао број поступака и да се очекује да се тај тренд настави. Прецизније, број тих поступака је са 210 колико их је било у 2014. повећан на 583 наредне године. У првих седам месеци ове године отворена су 254 стечајна поступка.

Од 4.546 поступака покренутих према Закону о стечају, 59 одсто је закључено или обустављено.

Око 60 одсто бива закључено или обустављено у року од две године, односно 70 одсто у року од три године, показују подаци Министарства привреде.

Око осам одсто поступака траје више од пет година, а 12 одсто дуже од четири године, додао је Андрић.

Разлози су различити, а неки од њих су да  имовина не може да се прода јер су у току поступци реституције, или је немогућност продаје и након вишестроког оглашавања.

Последице исувише дугих стечајних поступака посебно сносе разлучни повериоци који често нису могли да утичу на ток стецајног поступка.

Унапред припремљени план реогранизације (УППР)  се као механизам у претходном периоду често користио за „куповину времена“, а не као начин да предузеће у проблемима, кроз договор са повериоцима плански измирује своје обавезе и на тај начин превазиђе потешкоће и врати дугове. Изменама из 2014. године, овакво понашање је онемогућено што је утицало на мањи број усвојених, али реалније планираних УППР-ова.

Јавна расправа о Нацрту измена и допуна Закона о стечају трајаће до 30. октобра.